O BLOGU I BLOGOVANJU

KAKO JE NASTAO MOJ BLOG?

Food blog Foodforthought je nastao u julu 2010. Samo nekoliko nedelja pre objavljivanja prvog recepta na ovom  blogu, osim velike ljubavi prema kuvanju, nisam imala apsolutno nikakvo predznanje o vođenju bloga, tj. njegovoj formi i šta sve mogu sa njim da uradim. Ovo pišem sa željom da podstaknem sve posetioce mog bloga i ostalih food blog-ova koji su pasionirani ljubitelji kuvanja da započnu svoj blog i svoje znanje o kuvanju, umeće, porodičnu tradiciju i zaboravljene recepte podele sa drugima.

ŠTA JE FOOD BLOG

Food blog je vaš lični online dnevnik, ako tako mogu da kažem, u kome ćete objavljivati vaše recepte, tj. postove, i imati mogućnost da komunicirate sa ostalim blogerima i posetiocima vašeg bloga. Reč blog je nastala od dve reči web - mreža i log - dnevnik, unos. Blog može biti privanog karaktera, tj. otvoren samo za vas, za pozvane čitaoce ili otvoren za sve, tj. javni blog. 

FOOD BLOG ZAJEDNICA

Blogovi o hrani na prostoru Srbije čine jednu veliku zajednicu. Ne samo da su ti blogovi međusobno povezani, već postoji i ogromna zajednica food blogera na prostoru bivše Jugoslavije koja odlično funkcioniše. Po meni blog jedino ima smisla kada svoje recepte i ideje delite sa drugima, kada je vaš blog živ, kada nije mrtvo slovo na papiru. Ne samo da smo povezani virtuelno već se i  mnogi blogeri druže. Ovde su nastala neka lepa prijateljstva. Food blog zajednica u našoj zemlji je imala već nekoliko okupljanja gde smo se upoznali, delili naše kulinarske đakonije i razmenili iskustva. Čak smo imali i goste iz susedne države koji su prevalili veliki put da nas vide i tako je nešto virtuelno postalo stvarno. Naravno, sve je na vama, u kojoj meri vi želite da sačuvate svoju privatnost ili želite da upoznate druge. Mislim da su blogovi kao i sajt Coolinarike prvi srušili barijere i počeli da uspostavljaju normalne odnose na našim prostorima. 

Zajednicu food blogera čine divni ljudi. Neke žene su mlade, neke su bake, neke umetnice, neke su zaposlene, neke nisu, a uglavnom su to izuzetno vredni, daroviti i kreativni ljudi. Ima tu i nekoliko blogera muškog pola (bravo za njih). Ono što nas spaja je ljubav prema kuvanju i nesebično deljenje našeg iskustva. Tajni recepti više ne postoje.

KAKO DA ZAPOČNEM  FOOD BLOG

Prvi korak je da odete na sajt Bloggera - www.blogger.com i da se tamo registrujete. Ne morate koristiti Blogger kao podršku, postoje i druge opcije na netu, ali većina blogera koristi ovaj format, npr. WordPress je druga sjajna opcija malo komplikovanija ali znatno elegantnija. 

Pre registracije dobro razmislite o imenu vašeg bloga i korisničkom imenu (kako će vas videti i oslovljavati drugi blogeri i posetioci bloga). Sad shvatam da je ime mog bloga komplikovano za unošenje u pretraživač, jer ima ljudi koji će vas tražiti i na taj način. Odaberite nešto jednostavno, upečatljivo, a da nije nalik drugim blogovima. Kada klinknete ovde možete videti listu food blog-ova u našoj zemlji i okruženju i dobiti neku ideju kako naziv treba da zvuči. Trudite se da se ime vašeg bloga ne razlikuje od ostalih samo po interpunkciji, jer je to zbunjujuće za korisnike. Većina nas bi u ovom momentu dala drugo ime blogu, ali sada je kasno. Ukoliko ne možete da se odlučite, najbolje je sačekati nekoliko dana jer kad ga jednom izaberete, to je ime koje nosite sa sobom. Budite originalni! 

SLIKA, IME I OSTALE LIČNE INFORMACIJE

Ja volim kada vidim sliku osobe koja piše blog, jer to daje ličnu notu svemu, pa mogu da povežem lik sa delom osobe sa kojom komuniciram. Ono što volite da vidite na drugim blogovima, nemojte uskraćivati svojim posetiocima. Sliku možete menjati i to većina blogera i radi. Lične informacije koje stavljate na blog su pitanje isključivo vašeg izbora, a i njih možete menjati tokom vremena. Preporučujem vam da uvek stavite e-mail adresu, jer će neki čitaoci želeti da vas kontaktiraju lično, jer im je jedina druga opcija ostavljanje poruku u komentaru.

KAKO TREBA DA IZGLEDA MOJ BLOG

Ukoliko ne znate odakle da krenete, pogledajte ostale blogove o hrani i vidite šta vam se dopada. Ako vam nešto smeta na tuđem blogu, ako vam bode oči, nemojte to stavljati na svoj. Način na koji ćete organizovati blog je isključivo vaša stvar. Moj je organizovan da odgovara meni, da je meni pregledan, da mogu odmah dolaskom na blog da vidim šta su drugi objavili, a neko voli da to pregleda na drugom mestu što je stvar ličnog izbora. Moja preporuka je da u početku krenete sa jednostavni šablonom, koji nije prenatrpan i koji nije prešaren, pa kasnije menjajte. Nemojte uvoditi razne reklame na blog i pop-up prozorčiće od kojih nemate nikakve koristi, materijalne jer oni samo otežavaju pregled bloga ostalima. 

Obavezno imajte na umu font koji koristite kao i veličinu slova. Ono što je vama čitljivo možda nije drugima. Niko ne želi da pilji i da sa mukom dešifruje slova. Ako volite neki ukrasi font, pazite koji birate jer su neki naporni za čitanje. Veličina fonta je jako bitna i nekad se to smetne sa uma. Minimalno 12-ica, a može i više.

Pozadina bloga, e to je na vama, mislim na boju. Meni lično odgovara kad je blog svetao, skoro beo. Desi se da moram dosta da se naprežem kad čitam blogove sa tamnom pozadinom (imam dioptriju). Za mene je to naporno, tj. za moje oči.

Moj preporuka je da isključite svaku muzičku podlogu na blogu. Lepo je možda za vas ali desi se da sednete za komp odete na neki blog (dok ukućani odmaraju) i onda na sav glas muzika. Meni to lično ne prija i onda svaki put kad odem do tih blogova (a volim ih) moram da se setim da isključim zvuk unapred. Imajte na umu da mnoge blogerice budu na blogu dok im ukućani odmaraju.

ŠTA VAM JE POTREBNO ZA PISANJE FOOD BLOG-A

Potrebna vam je dobra volje, dobar recept, fotoaparat i originalnost.

DOBRA VOLJA

Oko čitate ovu stranicu znači da u vama već postoji zrnce dobre volje da otpočnete svoj blog. 

FOTOGRAFIJA

Kulinarski blog podrazumeva unos recepata. Najveći broj blogova ima fotografije koje prate te recepte. Pođite od sebe i razmislite da li su vam interesantni sajtovi sa suvoparnim tekstom koji nemaju fotografiju. Kao što znamo hrana se jede i očima, pa vam je tako potreban fotoaparat. Ja imam jednostavan aparat star nekoliko godina Canon A560. Fotografije su srednjeg kvaliteta u poređenju sa prelepim fotografijama koje možete videti npr. kod Ane, Marije, Zorice, Maje, Tadeje, Nevene, Andreje, Olivere i ostalih blogerica. Ukoliko niste talentovani, nemojte odustajati. Moje prve fotografije hrane su bile očajne, ali sam se vremenom popravljala, bar tako volim da mislim. 

Osnovni savet, iako ja nisam autoritet na ovom polju, ni prineto, je da uvek fotografišete na dnevnom svetlu, da hrana nije direktno izložena suncu. Nikada ne koristite blic. Ja nema skalameriju za slikanje bez dnevnog svetla, ali izradu light box-a, tj. kućne foto rasvete  i uputstva možete pogledati ovde kao i ovde. 

Post sa korisnim savetima Andreje sa bloga Voće i povrće o fotografiji možete pogledati ovde. Brojne korisne informacije o fotografiji možete pročitati na forumu Coolinarike, kao i savete za korišćenje Photoshop-a. Photoshop vam može pomoći da malo posvetlite fotografije, da ih zamaglite malo ili izoštrite po koji detalj... 

Uvek imajte na umu da fenomenalna fotografija ne može zameniti loš recept, a dobar recept može biti još bolji uz dobru fotografiju. Meni lično fotografija nije toliko bitna u odabiru jela sa drugih blogova, već kvalitet samog recepta. Kada se spoji kvalitetan recept i odlična fotografija onda je to savršeno. 

Ako vaše fotografije idu preko Pikase kao što idu automatski kad je u pitanju Blogger vodite računa da ih smanjite, jer  nema svrhe kačiti velike fotografije (mislim na pixele) jer se one ionako sporije unose. Moje su 600x800px.  Ja sam lično ljubitelj vertikalne fotografije, nekako se sve bolje vidi.

Sjajan i poučan post možete pogledati kod Marine. Ona je inače ljubitelj makro fotografija. Zorica ima odličan post o osvetljenju u kućnoj radinosti.

Eksperimentišite sa fotografisanjem. Kako se kaže - practice makes perfect. Gledajte druge kao što ih i ja gledam i učite!

REKVIZITI ZA FOTOGRAFIJU
Kad počne da fotografišete prvo pretražite vaše police i fioke, nikako nemojte prvo odjuriti u prodavnicu za novim krpama i lončićima. Većina blogera je prošla kroz tu fazu i na kraju se desi da se jedan najobičniji tanjir pokaže kao najidealniji za slikanje. Kupićete neke stvari koje sjajno izgledaju u prodavnici i onda ukapirati da se to uopšte ne fotografiše lepo. Moj savet vem je da se držite nekog jednostavnog belog (ne blještavo belog, već onako mat-sivkastog ili beličasto-krem) ogruglog tanjira srednje veličine koji će vam dobro doći za većinu stvari. Jedan običan plehani tanjir odlično radi posao za sva kuvana jela. Kupićete tanjire koji su neobičnog oblika i onda ako nemate iskustva kao ja ukapiraćete da sve mora da bude perfektno postavljeno da bi taj tanjir slikali a da nije čudno iskrivljen na slici. 

Drugi problem su tkanine. Kupićete sijaset krpica (prodavnice metraže) i ukapirati da 90% ne odgovara. Neke bacaju čudnu nijansu, neke su previše drečave, one karo ne mogu niakako da se postave lepo a da slika nije kriva... 

Da ne dužim, prelistajte blogove koje volite i obratite pažnju na posudice i tkanine. Nemojte završiti sa gomilom sitnog posuđa u raznim bojama koje nećete koristiti. Posuđe iz mamine i bakine škrinje je fantastična opcija. Dobro razmislite pre nego što nešto kupite. Pitajte vaše prijatelje da li imaju nešto da vam posude ili poklone. Tražite džakove za kafu u pržionici kafe ako je imate blizu, to je super podloga. Naravno, postoje i one sjajne podloge od drveta koje vešte blogerice farbaju u rustično beličasto-sive, znate one izgrebane. Ja to nemam, ali biće i toga jednog dana. Vidite kako jedna lepa daska kod Ane radi posao. Ovo vam je super ideja ako nemate podlogu. Iskoristite prirodu. Iskoristite omiljenu haljinu, sunčan dan, lepo raspoloženje. Budite maštoviti. Slikajte prijatelje i porodicu. Pišite interesantne gastroputopise. Učinite da imamo utisak da smo tamo bili sa vama. Razmišljajte outside the box. Upotnajte nas sa vašim omiljenim restoranom. Raznežite nas. Učinite da želimo odmah baš to da napravimo.

RECEPTI

Ono što kuvate u vašoj kuhinji je samo i isključivo vaša stvar. Neke sasvim jednostavne stvari mogu biti interesantne i velikom auditorijumu ako su odrađene na pravi način. Od krompir salate se može napisati lep post, ali morate znati kako. 

Trudite se da svi recepti imaju istu formu jer će čitaocima biti znatno lakše. Naravno, do te forme se dolazi posle određenog vremena, tj. kad vidite šta vama odgovara najviše. 

TEMATSKI BLOGOVI SA RECEPTIMA

Vaš blog treba da ima vaš autorski pečat, nešto sasvim individualno i lično. Ne mislim na lične informacije, ali nešto što bi ga razlikovalo od ostalih blogova. Ukoliko sada niste sigurni, vremenom se to može iskristalisati. Ja npr. volim da pišem detaljne recepte, a uglavnom znam da preteram u tome. Volim da su recepti propraćeni slikama pripreme, jer i sama volim to da vidim kod drugih. Moji recepti su izuzetno opširni, ali zato što su prilagođeni početnicima u kuhinji. Naravno, moj blog nije tematski, ali mi se dopada ideja nekih blogerica koje su sam blog otpočele sa određenom namenom, npr. blog Zaboravljene poslastice, gde Maxivida prezentuje recepte pravljene po receptima iz sveske njene bake da bi ih sačuvala od zaborava. Postoje blogovi sa isključivo posnim receptima, ili oni koji se bave zdravom ishranom, oni koji su samo o slatkišima.... Ako vam sada ništa ne pada na pamet, ne brinite, pokazaće vam se samo, ako treba da vam se pokaže...ne mora blog da ima temu. U krajnjem slučaju pa i vi ste jedninstvenstveno živo biće na ovoj našoj planeti, i sigurno postoji nešto  u vašem karakteru što će se pokazati kroz vaš blog, bilo da se radi o slici ili reči.

OBJAVLJIVANJE POSTOVA

Blogovanje je zarazna stvar, izuzetno zarazna. Koliko sam primetila, većina blogera je prošla kroz fazu izuzetno frekventnog objavljivanja postova, da bi se taj broj vremenom smanjio kada svako od nas pronađe neki svoj ritam. U početku želite da svaki dan da objavite nov recept, jer imate želju da sve što napravite bude na blogu. To je faza kroz koju svi prolazimo dok ne nađemo neki svoj tempo, a za to treba oko godinu dana. Imajte na umu da je prečesto objavljivanje postova zamorno za ostale blogere, jer ne možemo sve da ispratimo, da pročitamo i prokomentarišemo. Jedan, dva, najviše tri posta nedeljno je sasvim dovoljno. Ako mi se neki blog dopada meni je sasvim svejedno da li ta osoba objavljuje sedam puta nedeljno ili jednom u mesec dana. Ja ću uvek pregledati sve postove retrogradno. Neki blogeri imaju i svoj ritam, što je jako lepo, i objavljuju određenim danima. To sam ukapirala tek kasnije, i zaista kao navijeni uvek u isto vreme iskoči post. E za to je potrebna velika predanost i organizovanost. Posle par godina blogovanja desi se da se i blogeri zamore, neki budu na ivici na kliknu dugmence DELETE BLOG, jer se jednostavno pitate čemu sve to. Većina napravi neku pauzu, stvari se iskristališu i ljudi nastave ili ne nastave u sopstveno ritmu. 

KAKO DA SE POVEŽEM SA OSTALIM BLOGOVIMA

Najbolji način da vas ostali blogeri zapaze je ostavljanjem komentara. Svaki put kad neko nov ostavi komentar svi mi kliknemo na njegovo ime u komentaru i to nas vodi do vaših informacija gde naravno trebate da ostavite adresu vašeg bloga. Ako kliknete na moju sličicu u komentaru možete doći do mog bloga. Ukoliko nema adrese onda ne znamo sa kog ste bloga. Nema potrebe ostavljati link za vaš blog u komentarima, ali nije ni to na odmet prvi put. 


BLENDER ONLINE, FACEBOOK, PINTERES, TWITTER...
Društvene mreže su sjajan način da podelite sa ostatkom sveta ono što vam je na blogu. Tako možete privući i one koji do sada nisu čuli za food blog-ove. Facebook ako vam se dopada omogućava instant komunikaciju a može se desiti da dok ste rekli keks vaša fotografija bude preneta širom sveta. Mini omiljen je Pinterest i to je na neki način svojevrstan bookmark za recepte. Umesto da recepte slažete po folderima, štampate, prepisujete ovde možete napraviti sami svoje table sa receptima, razvrstati ih po kategorijama i tako imati uvid u sve ono što želite da napravite. Možete pratiti ljude, pojedine bordove, pinovati (lepiti) na svoj, ostavljati komentare... Vizuelno jako pregledno. Twitter  i Google+ ne koristim, ali vam je i ta opcija dostupna. 

BLENDER Online je domaći sajt na kome možete promovisati svoje postove i zaviriti u online zajednicu koja ne samo da se bavi hranom, već i modom i rukotvorinama.

IGRICE FOOD BLOGERA ILI KUVARIGRICE
Kuvarigrice okupljaju food blogere sa prostora bivše SFRJ ali i blogeri širom sveta su pozvani da učestvuju. Jedini uslov je da imate food blog. One obuhvataju 3 igre. Jedna igra su FBI RUKAVICE u kojoj oko 20. svakog drugog meseca predlažemo blogove koje bi voleli da istražujemo. Onda se oko 25. u mesecu objavi anketa predloženih blogova i u roku od 5 dana se glasa za blog. Prvog u mesecu (svaki drugi mesec) se objavljuje blog koji je pod istragom. Učesnici trebaju da spreme nešto sa odabranog bloga po izboru, objave sliku, recept ne mora da se prepisuje i navedu da je taj post namenjen za FBI rukavice, kao i da pošalju link za svoj post administratoru igre. Nakon isteka vremena administrator objavljuje sve radove na jednom mestu a listu istraženih blogova možete videti na dnu stranice FBI rukavica. 

Druga igra je AJME KOLIKO NAS JE gde domaćica igre (domaćica odabira i predaje titulu sledećoj blogerici koju odaabere) bira namirnicu, objavljuje post o tome koja se namirnica koristi u receptu, a blogeri treba da naprave jelo sa tim sastojkom i naravno stave link u receptu na pravila igrice i blogom domaćice. Igra je jednomesečna. 

Treća igrica su KUVARIJACIJE kada se krajem meseca bira recept koji će se praviti tog meseca. Nešto nalik Darring Bakers. Bira se recept, svi prave istu svar a onda na isti dan, tj. poslednji dan u mesecu svi objavljuju svoje radove i utiske. Da bi se postovi uvrstili u listu radova potrebno je poslati sliku i link na post administratoru. Sve detalje o igricama možete pročitati u uvodnom postu Kuvarigrica. Bitno je samo da se postovi za KUVARIJACIJE objavljuju u isti dan, a za ostale dve igrice kad god želite.

OSTAVLJANJE KOMENTARA

Uvek imajte na umu da  samo deo posetioca na vašem blogu ostavlja komentare. Na osnovu statistike vašeg bloga možete videti da broj poseta znatno premašuje broj komentara. Nismo svi uvek raspoloženi i nemamo uvek vremena da ostavimo komantar, a to što ih nema ne znači da niste čitani. Proverite statistiku vašeg bloga. Ukoliko ostavljate svima komentare, to ne znači da će vaš blog biti posećen. Posećenost zavisi od kutka koji sami stvorite, od kvaliteta vašeg bloga.

KOME MOGU DA SE OBRATIM AKO IMAM PITANJE

Po mom iskustvu blog zajednica je otvorena da odgore na sva vaša pitanja. Slobodno pitajte sve što vam nije jasno. Većina blogova ima i e-mejl adrese pa tako možete kontaktirati sve nas ukoliko ne želite da vam neko odgovara u svojim komentarima ispod recepta. 

BONTON U SVETU FOOD BLOGERA

Ovo je možda i najvažnija stvar na ovoj stranici. Mene niko nike učio šta sme, a šta ne sme da se radi. Jednostavno posmatrajte druge i tako ćete otkriti pravila. Evo nekoliko smernica koje su naravno moje lične smernice i ovde ne pokušavam da ih nametnem vama, ali bi meni koristile da sam ih pročitala pre otpočinjanja bloga. Ovo su neka NEPISANA PRAVILA:

1. Uvek poštujte autorska prava drugih. Ukoliko objavljujete post sa receptom drugog blogera ili sa nekog kulinarskog sajta uvek stavite link na original recepta i navedite sa kog bloga je recept. Ukoliko pravite izmene u receptu takođe to navedite. Pomislite kako bi se vi osećali da neko izda identičan recept bez da vama da kredit za njega. Naravno, desi se da i mi imamo identične recepte, ali retko, i tada se radi o klasičnim receptima. Tapiju na recept za krompir pire niko nema ili za ludi testo, klasičnu supu.. Lepo bi bilo da navedete recept koji vas je inspirisao na svoju kreaciju. Ovim ne umanjujete svoj recept, već on dobija na većoj vrednosti. Recepti na blogovima i služe da se dele, i koristite ih slobodno, prosledite dalje, ali uvek naznačite čiji su.

2. Uvek koristite isključivo svoje slike. Ukoliko želite da objavite sliku sa nekog drugog bloga u sklopu svog posta, a da to zaista ima smisla, uvek tražite dozvolu za objavljivanje od osobe čija je fotografija. Velika većina će vam izaći u susret.

3. Ukoliko volite da ljudi ostavljaju komentare na vašim postovima, uvek se setite da i drugi to vole. Trudite se da komentari nisu suvoparni, kratki i uvek isti. Pomislite koliko ste vi vremena utrošili za spremanje vašeg recepta, fotografisanje, pisanje i sređivanje posta, pa pružite isto poštovanje i ostalim blogerima. Doduše, nemojte uvek misliti da kratak komentar znači da neko nije zapazio vaš recept i da ga neće spremiti. Prate vas i te kako iskusni stari blogeri iz prikrajka.

4. Desiće se da dobijete i neki zlurad komentar i to je neizbežna stvar. Nisu bitni ti komentari već je bitno kako vi odreagujete na komentar, jer morate uvek imati na umu da ljudi čitaju sve kometare i tako stiču sliku i o vama. Pomislite da komentar više govori o osobi koja ga je ostavila a ne o vama. Od oko 6,500 komentara koliko ih do danas ima na mom blogu, ja sam dobila dva komentar koja su bila u tom maniru, i to smatram uspehom, zanemarljivo statistčki gledano. Blogeri su mahom izuzetno tolerantni, kulturni i neće vas proganjati sa baksuznim komentarima. Desiće se da dobijete i komentare u obliku saveta šta bi mi uradili ili izmenili u vašem receptu. Uvek pođite od pretpostavke da je komentar dobronameran. Isto tako, razmislite dobro kada i vi ostavljate nekom komentar kako to može biti shvaćeno. Kad želim da odgovorim na neki komentar u jedu, na mom blogu ili kada vidim zao komentar na drugom blogu, obično ostavim taj komentar za sutradan kada stvari izgledaju drugačije. Moj savet je da uglavnom ignorišete napasti, ali da i čuvate svoje dostojanstvo. Kome se ne dopada vaš blog ne mora tu svraćati. 

5. Kada steknete svoje mesto u food blog zajednici pružite pomoć novim blogovima, i uvek se setite da ste i vi jednom bili početnik i sve vam je ovo bilo novo.

Ova stranica će se sigurno menjati tokom vremena, kako mi šta bude padalo na pamet. Osećajte se slobodnim da ovde ostavite svoja zapažanja, utiske i komentare, a mi (svi food blogeri) ćemo vam pružiti pomoć koliko budemo mogli i umeli dok nas jednog dana ne prevaziđete sa svojim blogovanjem pa mi počnemo da učimo od vas.