Ukoliko se nađete u istom gradu nekoliko puta ali u različitim periodima života, taj grad svaki put doživite drugačije i vidite nekim drugim očima. Beč u mojoj trećoj poseti je bio posvećen kulturno-umetničkoj ponudi i degustaciji poslastica i kafa u čuvenim bečkim poslastičarnicama. Sve sam uredno prostudirala pre polaska, zabeležila adrese, pročitala brojne utiske na netu, ali moji lični utisci (moram da napomenem da nisam bila stroga) su sasvim drugačiji.
Demel, nekadašnja poslastičarnica carske porodice, važi za jednu od najpoznatijih i najboljih poslastičarnica na svetu. Osnovana je davne 1786. godine, a od 1857. godine nalazi se na današnjoj lokaciji, Kohlmarkt 14, u samom srcu Beča, kod palate Hofburg. Sladak mali lokal na dva nivoa urađen u rokoko stilu. Znatiželjni mogu proviriti u deo kuhinje koja se nalazi u staklu. Bečke dame su ovde uživale u najnovijim poslasticama koje su se služile na dvoru Habsburgovaca. U sklopu poslastičarnice nalazi se i prodavnica gde možete pazariti Sacher tortu, lepo upakovane minijaturne džemove i ručno pravljene čokoladice po paprenim cenama. Elem, ovo bi trebalo da bude i više nego dovoljna preporuka za posetu ovom lokalu.
Ni većeg iščekivanja i radovanja, ni većeg razočarenja. Lično kada nemam šta lepo da kažem, volim da ništa ne kažem, ali ovde zaista ne mogu da ćutim. Priđem izlogu sa poslasticama, gledam i ne mogu da verujem šta vidim. Osim Punschtorte (roza glazura na slici dole) koju nisam htela ovde da probam jer ne spada u stare recepte, ne mogu da se odlučim i to ne zato što je ponuda velika, već zato što su to najobičnije torte uglavnom sa tri debela sloja kora i filom i peciva koje ja sama bolje radim u sopstvenoj kuhinji. Pogledajte samo ove tužne šaum rolne na slici. Fotografije čine da ove torte izgledaju donekle primamljivo, ali uživo je dojam sasvim drugačiji.
Odlučimo se tako za Esterhazi i Doboš tortu iako znam da te torte treba probati u Gerbeaud poslastičarnici u Mađarskoj, ali posmislila sam da eto Austrijanci moraju imati donekle sličan recept, a i ništa drugo mi nije delovalo primamljivo. Znate one torte koje su se pre dvadesetak godina prodavale u prodavnicama hrane, gotove, pune margarina, skoro uvek bajate, e to vam je Doboš torta. Jedem, i ne mogu da verujem. Slojevi suvog patišpanja koji liči na gotove Tako kore za tortu i fil koji ima ukus margarina. Da, margarina! Gotovo nejestivo. Jedino što je vadi je šećerna glazura koja je divne boje svetlog ćilibara, doduše mutnog ćilibara, tanka, tako da nemate problem sa grickanjm iste i lomnjenjem zuba, ali nije ni čudo jer su za tu perfektnu svetlo-žutu boju potrebni dobar šećer i termometar koje profi poslastičari imaju na raspolaganju.
Esterhazi torta, za nijansu bolja od Doboš ali očajna. Fil kao kod najgorih kupovnih torti sa mirisom i ukusom margarina, ponovo. Belu šećernu glazuru nisam mogla da dokučim. Nije pravljena na bazi prah šećera i vode ili prah šećera i belanaca, već je nekako plastična, rasteže se, a ipak nije fondan. Ne dopada mi se, ali ni najmanje.
Suprug se smeška i kaže: "'Jesam ti lepo rekao da ćeš se razočarati i da mi imamo najbolje torte na svetu."' Bio je u pravu. Ne da imamo torte, nego je tuga živa što nismo svesni toga. Tuga!
Saznala sam da Demel mora da se drži svoje tradicije i recepata i daih ne menja. Dobro, ako je tako, razumem. Onda smo svratili u druge preporučene modernije poslastičarnice, a tamo je stvar bila ista, možda za nijansu bolja, ali tragična. Zet, austrijanac mi kaže da bečlije cene mađarske kolače. Znači, pravac Gerbeaud ako želite na kolače, ali plašim se da se i tamo ne razočaram.
Adresa Demela poslastičarnice - Kohlmarkt 14 (kod Hofburga).
Ocena - Esterhazi 0/5, Doboš 0/5.
Čuvena poslastičarnica Sacher nalazi se u strogom centru Beča iza zgrade Opere. Znala sam da se neću oduševiti Sacher tortom, ali nisam mogla odoleti a da ne probam izvorni recept, iz koga su potekle sve ostale varijacije na temu. Kažu da je recept iz carske poslastičarnice Demela prenet u porodicu Sacher nakon venčanja člana porodice Demel u porodicu Sacher, a da su je oni potom zaštitili kao svoj proizvod. Oko toga se i dan danas vodi polemika. Torta je prilično suva, pa se i zato servira sa šlagom. Nije toliko loša koliko sam mislila, ali iskreno rečeno najbolje na njoj je ovaj čokoladni medaljon. Obično morate da pričekate malo dok vas ne smeste za vaš sto, pošto lokal nije veliki. Postoje dve identične poslastičarnice, za pušače i nepušače koje imaju svoje zasebne ulaze, a nalaze se jedna do druge. Da napravim malu digresiju, interesantno je da u Beču skoro svaki lokal ima deo za pušače i nepušače, a da se pikavci slobodno bacaju na ulicu i pored tačno određenih kanti, ali se zato i brzo uklone. Na raznim forumima možete naći brojne pritužbe stranih posetilaca na miris dima koji se širi u restoranima, kafeima i hotelskim sobama koje neretko imaju i čitave spratove određene za pušače i sobe u kojima može da se puši. Osim turista, kojima je Sacher nezaobilazna stanica, tu možete videti i starije bečke gospođe i gospodu kojima je poseta ovoj poslastičarnic deo rituala. U sklopu poslastičarnice nalazi se i prodavnica u kojoj možete kupiti njihove proizvode, čokoladice, kafu, toplu čokoladu u prahu, vina, Sacher tortu... Ova prodavnca se nalazi i na aerodromu, pa tamo takođe možete kupiti i uredno preneti preko granice celu tortu ili minijaturnu verziju, liliputansku koje staje 16 evra. Htela sam da probam štrudlu sa jabukama ali mi suvo parče u izlogu nije delovalo primamljivo. Ništa spektakularno, ali bar sada mogu reći da sam probala original i da mi se moja verzija mnogo više dopada, kao i sve druge koje sam do sada probala.
Izbor torti u Sacher-u je zaista mali, a od svega što je bilo ponuđeno ova karamel torta je izgladala najprimamljivije, tj. jestivo. Patišpanj sa tri vrste krema na njemu koji su više pudingasti i vodeni nego kremasti i ponovo sa prelepim medaljonom. Sasvim prosečan komad torte. Zapazila sam da su naše torte znatno slađe od austrijskih, tj. slatkoća njihovih kolača je na donjoj granici za nekoga ko voli prosečno slatke kolače.
Adresa Sacher poslastičarnice - Philharmonikerstrasse 4 (Stadtopera, ulica iza nje)Ocena Sacher torte 2/5, karamel torte 2/5.
Cafe Central smo zamalo zaobišli iako je bio na listi, jer sam ja bila razočarana slatkim pohodom i rešila da prekinem istraživanje poslastica. Na nagovor supruga koji je je insistirao da probam ono što sam naumila da mi ne bude žao jednog dana, probala sam jednu od boljih štrudli sa jabukama.
Cafe Central je legendarna poslastičarnica i restoran sa tradicijom dugom od 130 godina. Nalazi se u sklopu palate Ferstail. U njemu su vreme provodili Lenjin, Trocki, Sigmund Frojd, a na nekim nezvaničnim sajtovima i Tito se pominje. Na njihovom sajtu ako kliknete na to the panorama u desnom donjem uglu slike na vrhu možete steći uvid u enterijer. U popodnevnim časovima mi smo uživali uz klavirsku muziku i to uživo. Enterijer je lep, ali ga naš Ruski Car po enerijeru, a naročito po ponudi šiša za deset koplja. Netreba zaboraviti da je Ruski Car u centru Beograda star 120 godina.
Iako izgleda primamljivo na gornjoj slici, prelepo dekorisana čokoladna šnita sa zlatnom dekoracijom i perfektno izrezanim čokoladnim listom, njen spoljašnji izgled je jedino na čemu je mogu bodovati, a to ne može nadomestiti slojeve presuvog patišpanja, sa bezukusnim čokoladnim filom.
Ova štrudla je ipak opravdala posetu Centralu. Ako zavirite u izlog sa kolačima nju nećete spaziti jer nju možete samo sa menija poručiti. Komad štrudle staje oko 4 evra, a kompletan doživlja (kad je bal, nek je maskenbal) sa šlagom, listićima mente, sušenom jabukom, i toplim kremom od vanile 6.9 evra, ali je vredan svake pare. Na štrudlu morate pričekati nekih 15-ak minuta, a serviraće vam je sa belom uštirkanom servijetom ispod tanjira i viljuškom i kašikom. Gledam kašiku i nije mi jasno čemu služi, ali kad prelijete komad štrudle koju zašečete viljuškom jer je tako prhka i lepo se seče i prelijete je vanil kremom onda shvatite da je zaista potrebna i velika kašika za degustaciju. Ovaj mali bokalčić sa kremom je prilepljen za tanjir pomoću guste kapi karamela da se ne prevrne. Genialno! Ako se odlučite da probate jednu poslasticu u Beču onda vam ja savetujem ovu kombinaciju.
Adresa Cafe Central-a - ugao Herrengasse i Strauchgasse u samom srcu grada.
Ocena štrudle sa jabukama sa sosom od vanile i šlagom i mentom - 4/5, čokoladne šnite - 2/5.
Poseta kompleksu Schonbrunn u kome smo obišli dvorac sa kraljevskim sobama, zološki vrt, botaničku baštu sa tropskim biljem i pustinjskim rastinjem, i muzej carskih kočija, se završila poseti Glorijeti koja se nalazi na poprilično strmom brdu iznad dvorca. U Glorijeti se danas nalazi Gloriette cafe, a tu možete predahnuti i uživati u pogledu. Ja sam se zalepila za moju omiljnu austrijsku rum tortu - Punschshinte i zaista je bila lepa. Za ljubitelje ruma za svaku preporuku, a ova torta na slici levo je Sisi torta, kraljice Elizabete, zvane Sisi, supruge Fraca Jozefa. Ponovo moram da konstatujem da je najlepša stvar na torti dekoracija, tj. medaljon. Običan patišpanj, sa dve vrste pudingastih kremova.
Adresa Cafe Gloriette - kompleks Schonbrunn
Ocena Punschschnite 4/5, Sisitorte 2/5.Adresa Cafe Gloriette - kompleks Schonbrunn
Da poslednjeg dana u Beču nije provejavao sneg i da meni nije pao šećer ove dve američke fudge i trufle čokoladne torte ne bi ni probali, a i da nismo ništa ne bi propustila. Ocene za fudge tortu 3/5 (jer je bar bila sočna, iako nedovoljno slatka), a truffle torta 2/5 poena.
Probala sam još dvadesetak torti jer su naši domaćini znali za moj slatki pohod i ljubav prema slatkišima. Fine, lagane, izuzetno kremaste, ali ništa spektakularno. Jedino mi je Malakof ostala u pamćenju kao malo drugačija, iako vazdušasta i lagana sa piškotama, ali o tome neki drugi put.
ZAKLJUČAK
Sve pohvale ženama sa ovih prostora na savršenim poslasticama koje spremaju. Kao što to uvek biva tek kad odete iz svoje zemlje shvatite da neke stvari i nisu loše, da su vrhunske, pa makar to bili i kolači. Moja slatka degustacija u Beču se završila razočaranjem, ali nije mi žao što smo silne pare dali na kolače jer sam uvidela koliko toga dobrog se kuva u našim kuhinjama. Torte, kolači, kremovi, suflei, sitni kolačići, pite, štrudle, lisnata testa, ali sve redom što se nalazi na našim blogovima je znatno iznad bečkog standarda i iskreno rečeno ponosna sam. Činimi se da su naše žene u uslovima u kojima su živele uvek pronalazile način da naprave vrsne slatkiše. To nisu samo vrsni slatkiši, to su remek dela i vizuelno i ukusom. To što je Esterhazi, Doboš torta, štrudla, šaum rolna doživela promene u kućnim izvođenjima ide nama u prilog. Naši recepti su savršeni i ne treba tragati za originalom, jer original je uvek gora verzija. U kulinarstvu treba tragati za boljim, a naravno uvek kada imate priliku probajte i original pa uporedite sami. Naša Lana bi mogla sa svojim tortama i sitnim kolačima da ide u sam vrh svetskih poslastičara. Zamišljam samo sve žene koje za slave prave nebrojeno vrsta sitnih kolača, umetničkih dela i to je kod nas najnormalnija stvar. Budimo ponosni na zlatne ruke naših žena i nemojmo toliko hitati ka svim tim izvikanim svetskim poslasticama koje samo imaju egzotična imena. Torte i kolači sa ovih prostora su vrhunske, to sada slobodno mogu da kaže. Jedina zamerka je što su možda previše slatke i jake za strance, ali to se da udesiti. Bravo, svima vama i samo tako nastavite.
Moj zet, Austrijanac, je sa oduševljenjem pričao o Ruskom Caru, poslastičarnici staroj 120 godina u Knez Mihajlovoj ulici i rekao da je to najbolja poslastičarnica u kojoj je bio, a još je pohvalio i enterijer. Čovek je obišao ceo svet, a ono što mu se najviše dopada je u srcu našeg grada. Ruski Car ima veće cene poslastica, ali za takav užitak vredi izdvojiti svaku paru.
Probala sam još dvadesetak torti jer su naši domaćini znali za moj slatki pohod i ljubav prema slatkišima. Fine, lagane, izuzetno kremaste, ali ništa spektakularno. Jedino mi je Malakof ostala u pamćenju kao malo drugačija, iako vazdušasta i lagana sa piškotama, ali o tome neki drugi put.
ZAKLJUČAK
Sve pohvale ženama sa ovih prostora na savršenim poslasticama koje spremaju. Kao što to uvek biva tek kad odete iz svoje zemlje shvatite da neke stvari i nisu loše, da su vrhunske, pa makar to bili i kolači. Moja slatka degustacija u Beču se završila razočaranjem, ali nije mi žao što smo silne pare dali na kolače jer sam uvidela koliko toga dobrog se kuva u našim kuhinjama. Torte, kolači, kremovi, suflei, sitni kolačići, pite, štrudle, lisnata testa, ali sve redom što se nalazi na našim blogovima je znatno iznad bečkog standarda i iskreno rečeno ponosna sam. Činimi se da su naše žene u uslovima u kojima su živele uvek pronalazile način da naprave vrsne slatkiše. To nisu samo vrsni slatkiši, to su remek dela i vizuelno i ukusom. To što je Esterhazi, Doboš torta, štrudla, šaum rolna doživela promene u kućnim izvođenjima ide nama u prilog. Naši recepti su savršeni i ne treba tragati za originalom, jer original je uvek gora verzija. U kulinarstvu treba tragati za boljim, a naravno uvek kada imate priliku probajte i original pa uporedite sami. Naša Lana bi mogla sa svojim tortama i sitnim kolačima da ide u sam vrh svetskih poslastičara. Zamišljam samo sve žene koje za slave prave nebrojeno vrsta sitnih kolača, umetničkih dela i to je kod nas najnormalnija stvar. Budimo ponosni na zlatne ruke naših žena i nemojmo toliko hitati ka svim tim izvikanim svetskim poslasticama koje samo imaju egzotična imena. Torte i kolači sa ovih prostora su vrhunske, to sada slobodno mogu da kaže. Jedina zamerka je što su možda previše slatke i jake za strance, ali to se da udesiti. Bravo, svima vama i samo tako nastavite.
Moj zet, Austrijanac, je sa oduševljenjem pričao o Ruskom Caru, poslastičarnici staroj 120 godina u Knez Mihajlovoj ulici i rekao da je to najbolja poslastičarnica u kojoj je bio, a još je pohvalio i enterijer. Čovek je obišao ceo svet, a ono što mu se najviše dopada je u srcu našeg grada. Ruski Car ima veće cene poslastica, ali za takav užitak vredi izdvojiti svaku paru.
