Gde su fotografije? Za fotke ćete morati da pričekate malo, pošto moje fotografske sposobnosti kao i foto aparat nisu ni do kolena ostalima, pa ne bi bilo lepo da se druženja food blogera na Adi predstavi kroz moj objektiv. Ja mogu samo da zapodenem priču o druženju, jer znam da strpljivo čekate raport.
Moj najveći utisak i oduševljnje su odnela dva gosta, koja su čuvana u strogoj tajnosti. Stojimo Ana i ja, vidimo lepo približava nam se Maja, sa decom i mužem i sa njom ide jedna žena i devojčurak. Pogledam jednom, pogledam malo bolje, kroz glavu mi prođe da ta žena liči na jednu blogericu, ali to ne bi bilo moguće. Pogledamo se obe i razmenimo isto mišljenje na koga nam liči, a i dalje čekamo da grupa priđe i da se upoznamo. Da, bile smo u pravu! Tadeja i Timna, naš T&T tim je stigao u strogoj tajnosti u Beograd, Tadeja nakon više od 20 godina, a Timna po prvi put. Gledamo i ne možemo da verujemo. Lepo su došle iz Zagreba na dva dana i odlučile da provedu sa nama nekoliko sati. Egzaltirani smo!
Tadeja je jedno tako divno stvorenje, vesela, prirodna, normalna, pozitivna, nasmejana, rečita i jednom rečju genijalna zbog ovog svog dolaska. Timna, jedan pravi devojčurak je izrazila svoje oduševljenje Beogradom, iako mi koji tu živimo ovaj grad vidimo nekim drugim očima. Pitam ja Timnu, da li bi ponovo došla, sama u Beograd kad malo poraste. Da, rekla je kao iz topa! Bravo za T&T tim! Hvala im što su to malo vremena odvojile za druženje sa nama, što su nas uveselile, i što su pokazale da prijateljstva i ovakva delom virtuelna mogu prerasti u nešto više.
O tome ko je bio, kako nam je bio, šta se grickalo i fotografisalo ostaviću drugim blogericama da napišu, a ja vam ovde prenosim recept za poslasticu mog detinjstva koju sam donela na druženje-ušećerene jabuke.
Recept je prost k'o pasulj. Nikakva filozofija velika, iako sa listala internet i zavrtelo mi se u glavi od silnih recepta, uputstava, termometara, i naklapanja o tome kako se šećer karamelizuje. Uzmete šerpu, u nju sipate kilogram šećera. Jedan kilogram šećera mi je bio dovoljan za 2,3kg jabuka srednje veličine. Uključite ringlu na srednju vatru, mešate šećer varjačom, prebacujete ono što se karamelizovalo na dnu na vrh i tako oko 15 minuta ili više sve dok se masa ne ujednači i sve grudvice ne nestanu. Negde pred kraj dodajete crvenu prehrambenu boju i umačete probnu jabuku samo malo da vidite koja vam nijansa crvene odgovara. Jabuke oprati, izglancati, nabosti štapič, pa onda nagnuti šerpu i umakati ih. Kada krenete da umačete jabuke najbolje bi bilo da ringlu smanjite još malo, a da šerpu ne spuštate na plotnu, već je držite malo odignutu u vazduhu da šećer ne pregori. Zadržati jabuku malo iznad šećera da se višak ocedi, pa ih ređati na papir za pečenje koji ste sasvim diskretno nauljili. Kada se jabuke ohlade motati u celofan i vezati mašnicu. Žute jabuke su imale svetliju nijansu crvene, a zelene tamniju. Razdelite jabuke deci!
Ova fotografija je jutros osvanula na FB, a uslikala je Ana sa bloga Kašičica šećera i prstohvat soli. Ana je po mom mišljenju najbolji fotograf među nama. Njene slike imaju priču i dušu. Jedno veliko hvala Ani što će ove jabuke ugledati svetlost dana u svoj svojoj lepoti!
